zapazanja

Uvek me zaintrigiraju prolaznici. Oni neki nesvakidasnji ljudi. Znate ono, cekate bus ili zurnim korakom pokusavate da za?ebete vreme i stignete na fax iako ste prespavali svaku sansu da se to dogodi i onda se desi sasvim slucajno da vam neko odvuce paznju i odvede je u potpuno drugom smeru, tek tako... Recimo neki gospodin koji strastveno pusi cigaretu koju nije ni upalio, mimo svake logike... Ili neka devojcica na klupi pored obliznjeg parka koja vodi zivu diskusiju sa svojom nepostojecom drugaricom. Svadjaju se, mire se, odaju jedna drugoj najnovije spoznaje svojih detinjih umova, opet mimo svake logike... I tako u nedogled.. Na svakom cosku nesto ti otima paznju, poziva tvoje misli na ples... a ti moras stici na fax i prikloniti se onoj svakodnevnici, uklopiti se u unapred osmisljen kalup i ne dopustiti ni jednoj ideji da slucajno zaluta... Jer nemas vremena, obaveze zovu, vriste... i tako, dok ispunis ocekivanja, zadovoljis konvencije... one nesvakidasnje misli cekace neki povoljniji trenutak... mozda noc... Ali i tada, oprezno, ukoliko vas nadahnjuce zadrzi predugo u budnom stanju, postoji mogucnost da cete prespavati jutarnja predavanja. Opet.